Ručak za male pare

   EEe zemljo Srbijo , dokle ćemo ovako da se poslednji dinar prebrojava da bi se videlo šta  može da se spremi za ručak . Lako je kad je čovek sam ali kad su deca tu onda morate da spremite nešto konkretno i ja tako smislila ručak za 200 dinara. Toliko sam imala u džepu. Kupila 200 g pasulja što je oko50.00, možda i malo više, jednu kost oko 600g koštalo je 120 din , 2 šargarepe i 600 g krompira , bilo je oko 20-30 din, sve zajedno . E sad će neko da se nađe pametan pa da kaže da tu treba još što šta za pasulj. PA nešto sam imala kući , ovo kupila i stavila da se krčka. Pare sam potrošila a treba i hleb da se kupi. Pa dobro nije smak sveta a nije ni prvi put. Zavrnem rukave i krenem , malo kvasca, po šolju brašna , kukuruznog, integralnog i raženog, da sam imala heljdino bilo bi još bolje, ali ovog puta ništa. Zamesim to sve sa malo vode i stavim da odstoji, ispečem hleb ,kako moja deca kažu ,"ko duša"Tako provedosmo dan u kuhinji. Uspela sam da za male pare spremim ručak i bila zadovoljna . Lep osećaj kad zaposlite mozak.

Nije bila plata!!! Šta spremiti za ručak?!?!

   Nema plate ?!? #%&$*%$#$#%!!!
  Koliko puta vam se ovo desilo u poslednjoj deceniji, u dve decenije... Meni i danas. Sticajem okolnosti baš kad mi najviše trebaju i baš kad... Kao i obično uvek kad najviše trebaju nema ih...
   Dobro kad je već tako šta da se radi . Ajd onda da smislimo šta za ručak. Ima krompira i luka, dobro , šargarepe, celera , peršuna , paštrnaka, belog luka, začina. Dobro mogla bi da padne jedna supa . Sve sastojke očistiti i ubaciti u lonac sa vodom da se krčkaju. Osećam se kao veštica kad ovako pišem.Kazan i velika drvena varjača kojom mešam veštičiji bućkuriš... :))) Da tako će se zvati današnji ručak! Veštičiji bućkuriš :) . E sad jedan problem nema rezanaca. Ne verujem da je tako. Mislim da ima griza , jaja ima uvek koke su vredne svaki dan tako da tu ne oskudevamo. Eto rešen problem biće griz knedle. I eto ga supa gotova. Šta ćemo dalje. Mislim da bi mogli jedan specijalitet iz mog detinjstva. Inače miriše kao kuhinja moje bake , tatine mame . Žao mi je što nisam od nje naučila da spremam mnoge stvari , kuvala je neverovatno.
   Specijalitet je prženi krompir sa belim lukom. Sam miris je dovoljan. Deca vole a meni budi uspomene. Može to ćemo danas. I tako bez plate i para spremih ručak još na poslu. Hvala Bogu pa uvek nečega ima da može da se smućka a deca ne biraju....

Kolač bez jaja

   Naravno da ja ne bi bila ja kad nešto ne bih zabrljala , naravno sasvim slučajno ali je na kraju sve ispalo kako treba .Kako se to desilo ? Pa ovako !
   Dolazim sa posla oko 20:15. Na brzinu spremam nešto za večeru jer smo Mala ćerka i ja same kući, velika dolazi sutra . Naravno mogla bih da napravim nešto slatko . U tom razmišljanju mi pade na pamet da imam sve za najobičniji kolač sa višnjama onaj stari , starinski. Dok spremam večeru bućkam i kolač. Brašno, šećer, prašak za pecivo , vanila ... Nemam dosta brašna hmmm... Ima griza , pali mi se lampica, što da ne.Stavim malo griza i malo ulja, jogurt i sipam u pleh. U zamrzivaču imam raznog voća .Mala je dobila zadatak da mi izvadi aroniju, grožđe, višnje i maline. Poređam odozgo i pospem šećerom,u isto vreme pričajući sa malom, ubacim u rernu i ispečem . Dok smo večerali ja sva hepi kako sam to uspela na brzinu da završim , kad ono međutim. A JAJA !!! Nisam u testo stavila jaja. E pa stvarno nisam normalna. Nisam dočekala da se ohladi , zaspala sam. Ustajem ujutru jer radim prvu smenu i prvo što sam uradila je proba kolača. Iiiii bio je fenomenalan. Griz je zabašurio nedostatak jaja , pokupio višak soka koji je curio tako da je kolač bio sočan i ispao bolji nego onaj pravi . I etogac . Novi recept je rođen. I ne pitajte me za količine ja sve stavljam odprilike. :)
   Dolazi ćerka velika i ja joj pričam kako sam napravila kolač bez jaja a njen komentar je  : " Pa dobro napravila si posan kolač" " Kako posan " , pitam , "pa bez jaja". Počinjem da se smejem " a šta je sa onim jogurtom ?" " Aaaa jeste :))))) " Mila moja brzopotezna pametnica. :)